Μητροπολίτης Πολυανής και Κιλκισίου Εμμανουήλ: Στο βιβλίο «Τέχνη και Αποκάλυψη» του Επισκόπου Στοβίων Δαβίδ, ο άνθρωπος καλείται να είναι συν-δημιουργός του κόσμου

Νέα έκδοση βιβλίου της Ιεράς Μητρόπολης Πολυανής και Κιλκισίου. Η Ιερά Μητρόπολη αυτή δημοσίευσε το βιβλίο του Επισκόπου Στοβίων και Τοποτηρητή Στρώμνιτσας κ. Δαβίδ, με τίτλο «Τέχνη και Αποκάλυψη».

Continue reading “Μητροπολίτης Πολυανής και Κιλκισίου Εμμανουήλ: Στο βιβλίο «Τέχνη και Αποκάλυψη» του Επισκόπου Στοβίων Δαβίδ, ο άνθρωπος καλείται να είναι συν-δημιουργός του κόσμου”

Ἐπίσκοπος Στοβίων καὶ Τοποτηρητὴς Στρώμνιτσας Δαβίδ: Καλλιέργεια τῆς ἀθανασίας

(πρόλογος τῆς δεύτερης ἔκδοσης τοῦ βιβλίου «Ἐλευθερία μέσα στὴν φυλακὴ» τοῦ Μακαριωτάτου Ἀρχιεπισκόπου Ἀχρίδος καὶ Μητροπολίτου Σκοπίων κ.κ. Ἰωάννου),
ἐκδ. Ἱερὰ Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Ἅγιον Ὄρος 2020.

«Ὁ Ἀρχιεπίσκοπος Ἀχρίδος Ἰωάννης παρ’ ὅλες τὶς ταλαιπωρίες καὶ τὶς φυλακίσεις ὣς τὸ τέλος παρέμεινε πιστὸς στὴν Ἱερὰ Παράδοση τῆς Ὀρθοδόξου Ἐκκλησίας», ἀναφέρεται στὸν «Περὶ Αὐτονομίας» Τόμο τὸν ὁποῖο τὸν Μάιο τοῦ 2005 τὸ πανίερο Πατριαρχεῖο τοῦ Πὲτς κοινοποίησε στὴν Ὀρθόδοξη Ἀρχιεπισκοπή Ἀχρίδος. Ἡ προαναφερθεῖσα Ἱερὰ Παράδοση μᾶς διδάσκει ὅτι ὁ Θεὸς ὑφίσταται ἐλεύθερος ὡς ἕνωση· καὶ ἀκόμα μᾶς διδάσκει ὅτι τὴν ἐν τῇ Ἐκκλησίᾳ ἐλεύθερη ἕνωση τῶν ἀνθρώπων μὲ τὸν Θεὸ οὔτε οἱ θύρες τῆς κολάσεως οὔτε οἱ θύρες τοῦ θανάτου δὲ θὰ ὑποτάξουν.

Continue reading “Ἐπίσκοπος Στοβίων καὶ Τοποτηρητὴς Στρώμνιτσας Δαβίδ: Καλλιέργεια τῆς ἀθανασίας”

Епископ стобиски Давид: Свештените Таинства – учество на створеното во нествореното

I. Во неговата „Мистагогија“, светиот Максим Исповедник предочува дека Црквата е икона на севкупниот свет, кој, од видливи и невидливи суштини, се состои. Согласно на овој израз, но и, воопшто, гледано од перспективата на Светото Писмо и Преданието, светот е создаден за да постои како Црква. Следствено, не е возможно да се применува расцепувачкото, разделувачкото согледување помеѓу Црквата и светот, ниту, пак, е возможна поделбата на свето и загадено.

Continue reading “Епископ стобиски Давид: Свештените Таинства – учество на створеното во нествореното”

Епископ стобијски Давид: Свете Тајне – учествовање створеног у нествореним

“Православље” – новине Српске Патријаршије (бр. 1281-1282. 1-15. август 2020 г.) http://pravoslavlje.spc.rs/indexARH.php?mod=m&m=292

I. У његовој „Мистагогији“, свети Максим Исповедник предочава да је Црква икона целокупног света, који се, од видљивих и невидљивих суштина, састоји. Сагласно овом исказу, али и, уопште, гледано из перспективе Светог Писма и Предања, свет је створен да постоји као Црква. Следствено, није могуће да се примењује расцепљујуће, раздељујуће сагледавање између Цркве и света, нити је, пак, могућа подела на свето и загађено.

Continue reading “Епископ стобијски Давид: Свете Тајне – учествовање створеног у нествореним”

Епископ стобиски Давид: Смртта како учество во тајната на животот!

Осврт кон книгата на поетот Бранко Цветкоски: „Од исто тесто“, стихови за смртта и надежта, Макавеј, Скопје 2020.

„Љубовта е силна како смрт“ (Песна над песните 8. 6)

Верно е, дека, низ своето обемно стихотворство, прочуени поетски имиња од севкупната книжевна повест, продолжително се фаќале во костец со проблемот на смртта! Истиот бој со таа неминовна тема, природно, се бие и денес! Притоа, се чини, тешко се заобиколува впечатокот дека на предочениот проблем, не мал број стихотворци му пристапуваат еднострано, исклучиво низ поставката на еден површен l’art-pour-l’art-изам. Така стокмениот светоглед, проблемот на смртта, главно, го поставува на рамништето на сентиментализмот и плиткоумието. Посочениов пристап кон умирањето, сѐ почесто придонесува, проблемот на смртта за човекот на нашата епоха, да биде пренебрегнуван, да биде прогласен за измислен, за непостоечки! Современиот, непристоен политички чин, проникнат со сообразни мисловни текови, во голема мера создава претстава дека се зазема исклучиво за нихилизмот, како конечен исход на историјата. Но, доколку сите неповторливи личности завршуваат во едно – nihil, тогаш очебијно станува збор за невистинити луѓе, а, животот во таквиот свет постанува приказ за слепа улица. Следствено, Казанѕакис ќе го постави полнозначното прашање: „Ако сите наши книги, и сите наши мисли, и сите човечки обиди не можат ништо да ни кажат за смртта, тогаш која е нивната ценост“?

Continue reading “Епископ стобиски Давид: Смртта како учество во тајната на животот!”